strasniWook

Ukoračite u svetlo (Tamna strana Video nadzora) U eri Fejsbuka, Tvitera i ostalih društvenih "nemani", privatnost pojedinca je spala na nulu. Sve više imamo potrebu da se eksponiramo na načine koji su ranije bili rezervisani samo za elitu, estradu i sportiste (dobro, kad ste poznati sportista onda Vam je oprošteno). Ranije se fotkalo. Imali smo albume sa slikama i slajdove. Uživali smo gledajući ih u grupi naših dragih i komentarisali uživo. Sada šerujemo. Imamo virtuelne grupe koje otklanjaju potrebu da se izađe napolje među ljude i druži. Šerujemo slike, klipove i sve ostalo bitno i nebitno. Digitalizovani smo. Osvrćući se na neke ranije, bolje dane, ne mogu da ne pomislim kako je sve ovo što sam naveo gore logičan evolutivni korak. To što ja lično mislim da to nije dobar smer u kom idemo kao vrsta, ne znači da nisam primoran zbog prirode posla i okruženja u kome radim da se koristim svim tim đavolskim pomagalima ljudske lenjosti. Da nije emaila, Interneta i Googla