Veštačka Inteligencija i Video nadzor

 Šta je novo, a šta nam tek dolazi?

Pored silnih modela kamera, rezolucija, objektiva i koje-čega, zaboravili smo na ono najbitnije - šta nama zaista treba od video nadzora?

Da ovo ne bude samo još jedan "rant" na temu video nadzora, skrenuću pažnju na dve suštinske stvari u ovom tekstu na koju treba da obratite posebnu pažnju. Zašto? Zato što radim u industriji i pratim trendove, pravim projekcije za naše tržište i nadam se boljim vremenima...

AI - ili veštačka inteligencija

Ovo nije novost. Zapravo nije ni "sveža" definicija nečega što se polako "pomalja" iza horizonta. U eri User Consumerism-a je našla primenu u skoro svim aspektima naših života. Kako je krenulo? Većina Vas je verujem čula za Machine Learning? Ko nije, žalim. Čitajte više na ovu temu klikom na link. Da uprostim stvar za neupućene - to je složeni kompjuterski algoritam koji tokom korišćenja "uči" šta korisnik voli, koristi, traži, Googla itd. U našem primeru Video nadzora, AI koristi algoritme koji uče dešavanja na ekranu (odnosno prostoru koji se prati - snima) i koristi ih za niz operacija koje korisnik odredi. Na primer: postavili ste kameru na svom prozoru da gleda na parking zgrade i zadali ste instrukciju da slika automobile i registarske tablice (na ovaj način znate koji automobili se redovno parkiraju kod vaše zgrade, a koji su "došljaci"). Pregledom ovih slika ustanovite koji od automobila nije "član" vašeg ulaza i zadate instrukciju kameri da svaki put slika kada se na parkingu pojavi vozilo koje nije na vašem spisku. Ovo važi i za situacije gde se vozači parkiraju ne propisno (ukoso, blokira drugo vozilo, itd.), naravno, ima i drugih primera primene ovakve tehnologije, o tome nešto kasnije.

Gde se koristi u video nadzoru?

Upotreba veštačke inteligencije u video nadzor sistemima je uveliko uzela maha, prvenstveno u državnim sistemima, jer, Bože, ne može prvo smrtna raja prva da jaše novu tehnologiju...WRONG!

Malo ko zna da je ova tehnologija zapravo jako dostupna i običnim građanima. Kako sad pitate se? Tako što su nam zakoni jadni (blatantno rečeno) i nemaju jasno definisane okvire (zanimljiv tekst na temu zaštite podataka o ličnosti).

Ovo znači da svako (SVAKO) može nabaviti video nadzor (a tu spadaju i gorenavedeni AI sistemi). Navešću primer aerodroma. Na svakom ozbiljnom aerodromu postoje kamere koje u svakom trenutku prate putnike, prtljag i sumnjive situacije. Poznate kompanije za video nadzor, čak su išle toliko daleko u marketingu da su napravile video koji prikazuje situaciju u kojoj majka i maloletno dete na aerodromu bivaju razdvojeni (dete odlazi da se igra negde). Majka shvata da nema deteta i panično počinje potragu. Naravno, kako to obično biva, happy end je usledio nakon ekspresne reakcije tima koji nadgleda sistem video nadzora i uz pomoć AI kamere koja je zabeležila trenutak "nestanka" deteta pronalazi čeljade živo i zdravo. Kao u filmovima. Ubaci se slika deteta u sistem i zada se instrukcija sistemu da u realnom vremenu pretraži sve kamere na aerodromu i uporedi sliku sa bazom koja se konstantno dopunjuje. Voila!

Mnogo je sličnih primera, neki su stvarno korisni poput ovog, ali naravno da postoji i "mračna strana".

Pitanje koje većina nas postavlja jeste: Šta se radi sa svim našim podacima koji završe u sistemu?

U UK je to rešeno krajnje jednostavno. Zaštita podataka o ličnosti, kojom se javnosti daje do znanja da njihovi lični podaci (fotografije lica, rute kretanja i ostalo) neće biti javno dostupni i da će se sa njima postupati (i pristupati) samo u slučaju pokretanja pitanja državne bezbednosti.

Treba li se plašiti?

Kratko rečeno, ne. Tako nam barem plasiraju priču ljudi koji se bave time. Realnost je ipak malo drugačija. Svi napredni sistemi video nadzora imaju svoj "automatski mod", koji pod definisanim uslovima rade funkcije koje su im zadate (hvatanje i slikanje lica, praćenje rute kretanja, okupljanje ljudi, ponašanje u masi, itd.). Svaki sistem prati određeni broj operatora, koji bi trebalo da znaju šta rade. Međutim, kako niko od nas nije bezgrešan pa tako ni oni, ostaje bojazan da će nepažnja ili (ne daj Bože) malicioznost operatera nekog skupo da košta. Da li držimo sve konce u svojim rukama? Da li te pametne kamere predstavljaju potencijalnu opasnost? Vreme će pokazati.